Tia san vam samo rec...
Nas je zivot jedina granica,
jebiga stari nema druga stranica.
Zivi kolko mos, ne misli na grob,
budes li na njega mislija bit ces sam svoj rob.
A to nevalja!
Ostanes sam, postane te sram i neznas di bi,
jer si sam svoj rob u ovoj zivotnoj igri.
A to ti nikako nevalja
Pa sad se ja mislim.
Imam pare, imam znanje, jebote pa cak i imovinsko stanje.
Al jel to dosta?
Jeli to uopce vazno?
U ovom svitu ni to vise nije vazno, i krivo mislimo...
Dok se nadjes u stanju da si na vrhu svjeta,
pa pogledas gore i vidis ima jos planeta.
Pa te uvati depresija, i lagano
padnes ispod svih i mislis u glavi:
"Nemogu vise bit boljih od njih!"
A to nevalja...
Kazem ti to nevalja
Zato skupi sve svoje sranje, i vrati se u izdanje,
i naci ces na ovom svitu neko pravo opravdanje
da zivis...
Da ljubis i vridis
Da napravis nesto od sebe,
da jednostavno ne sidiš.
Da ne brojis bogu dane, jer i to ce da kraju stane...
A to ne vridi!
To upce ne vridi.
Tema ovog svega nije nikoja zivotna stega, ni ova glupa rima.
Nego utjeha svima koji su se nasli u situaciji, da im nesto ne stima.
A takvih puno ima.
A to je brzoga zivota.
Nemas vrimena stat i pogledat iza sebe,
a drugima se jebe,
tek kad umres dodju ti na grob i mislu na tebe.
A to nije to
To nesmi bit to.
Pa da zavsim ovu stvar i pokusam rjesit ovu bezobzirnost
jer mi je potrbna neka konstruktivnost, i
linost mi je oduzela zivotnu vridnost.
Al necu se jos dat!
Jel u mene ima jos zivotnih sati koje triba slusat,
a ne otic popit kavu i gustat.
Jer to jednostavno NEVALJA
Nema komentara:
Objavi komentar